Na svetog Antu 13.06 slučajno naletjeh na malog vrapčića koji je ispao iz gnijezda. Žao mi bilo male ptičice , pa ga spasih od okolnih mačaka kojima bi bio slastan obrok i zakon prirode bio bi zadovoljen i kao da se ništa nije ni desilo. Ja, ovako blesava pomislih kako su mi ga Bog i sveti Ante poslali da ga spasim.

Donesem ja njega kući, stavim u kutiju, u kutiju ubacim jednu staru štracu, da mu bude udobno i toplo. Hranila sam ga prstom jer nisam imala špricu. Spavao bi cilu noć u svojoj kutiji. Nisam znala šta ću s njim-da li ga stavit u čibu (krletku) ili ga pustit kad malo ojača? Iako obožavam beštije i imam dva pasa i mačku pticu nisam nikad imala.

I malo po malo Grgur je napredovao, počeo je letit. Čas je bio na ormaru, čas na vrh kredence, malo je i po podu skakutao. Češkao bi se i padao, živkao, kreštao kada bi bio gladan. Reagirao je na moj glas, sjedio mi na ramenu, grijao se na tv-u. Ugnijezdio bi mi se na dlanu. Spavao mi ispod vrata i čeprkao po kosi. Kljucao bi me po licu.


Ljubav je bila obostrana.

Imao je Grgur i malih nezgoda. Pao je s tevea i zapetljao se u kabele. Malo je tresnuo glavicom par puta i sve je bilo ok. Uletio je u ulje u kojem se frigalo jaje i sve je bilo ok. Zaletio bi se s kreveta na veliko ogledalo, bubnuo od njega i pao na pod i opet je sve bilo ok.


Pomalo je počeo skakutati i po ostalim ukućanima. Kada bi negdi morala otić spremila bi ga u kutiju i on bi proveo i po 3 sata u kutiji. I onda nakon 22 dana, ja sam morala otići i vratila sam se nakon 4 sata. Grgur je u kutiji bio cili nekako čudan, isprepadan. Uzela sam ga na dlan, pokušavala uvidjeti šta mu je, dala mu malo vode i onda mi je uginio na dlanu.

Da li je pokušavao izići iz kutije, pa se ozljedio il ga je određena osoba u mojoj kući malčice mlatnila ne znam. Znam samo da sam bila neizmjerno tužna i još sam. I, sad se pitam da li sam ga trebala ostaviti tamo di sam ga našla i ne obazirati se na jednog vrapčića jer što znači jedan vrabac u svemiru?

Pitam se zašto sam morala naletit na njega tj. zašto mi ga je Bog poslao, pa ga uzeo? Pitam se jer mi trebala ova epizoda u mom životu? Krivim sebe jer nisam uspila s vrapcom , pa kako da očekujem uspjeh u braku, s djecom, u poslu ( kojeg nemam ), u bilo čemu!

Uglavnom kako je tako je. Grgura sam pokopala ispod velikog hrasta isprid kuće, di mi je pokopan i pas Tobi kojeg je gurnulo auto. Nikad više neću spašavat ptice.  I, da znam mnogi će od vas reć da san luda jer ima puno gorih stvari u životu i puno većih problema na svijetu! Pa, neka sam!


 

Rekli bi u kraju di ja živim: "Dajem đavlu Vas i izvanredne vijesti! Prikidaju seriju ( ma ko j..seriju) da bi naciji saopčili da je Polančec nepravomočno osuđen na godinu i tri miseca! A di je još do pravomočne presude! Kad ona bude donešena taman će mu ispast ono vrime koje je proveja u zatvoru i bit će slobodan ko ptičica i imat će posa, neka je pokra šta je pokra i neka ima dosije! Ma gonite se...!

MOj maloljetni sin će dobit najmanje od 6mj.do 3 godine naravno uvjetno jer se naša na pogrešno misto u pogrešno vrime i seoskog maloljetnika odveja u "Štetu"  i otiša svojim putem. Već me policija i socijala ispizdila za nevirovat, a sad će i na sud! I imat će dosije i neće nigdi moć radit (ka da iovako omaladina ,a a i starudija imaju di radit)

Kćer od 14 godina dobila je poziv za prekršajni sud kao optužena da je dana toga i toga, tad i tad bez potrebnih dokumenatapokušala ući iz Bosne u Hrvatsku. Otkud se to dite stvorilo i s kim kao državljanka RH u Bosni i ko ju je pustija priko grane ( nije valjda padobranom skakala iz aviona) to se oni koji su poslali prijavu ne pitaju nego preporučuju da ju se proglasi krivom i kazni novčanim iznosom od najmanje 2500kn! Ko će ditetu od 14 godina dat kuna , a nemože ih ni zaradit jer je maloljetna

Ma popušite više svi Vi u nadležnim tijelima ove države i pustite me na miru, mene i nas ostale tzv. male građane. Ma stavite me u zatvor ! Dajte meni Polančecovu kaznu i upola uvjeta ka njemu i idem odma U Glinu! Bar ću imat mira, neće me nitko zajebavat, ni muž, ni dica, ni svekrva, ni mater, ni čača, ni rodbina ni DRŽAVA!

Pisma je ludilo!  
Svi bi u ovoj zemlji bili intelektualci i estradnjaci!
Gimnazije su i ove godine popunjene na brzaka. U industrijsku se nije upisalo dvadesetak učenika. Niko neće u tokare, bravare,brodomontere i brodograditelje..,a zašto i bi kad škver ovaj naš splitski, a i ostali propadaju polako, ali sigurno!
Zato je moja bivša osmašica otišla u turističku. Zna dite  kad škver propadne da će tu bit " oteli de lux!, pa će tribat kuvara, konobara, slastičara, a naće se koje misto i na recepciju.
Naravno svi oni iz turističke bit će šefovi, voditelji i menađeri, a za radit uvozit ćemo male crnce i kineze!
I tako ćemo postati sretna zemlja intelektualaca, estradnjaka i menađera, pa ćemo ka šta u pismi kažu "muda ladit"         

Došla ja do zaključka da sam potpuno nedruštveno biće! Jesam li uvijek bila takva ili sam to postrpeno s godinama postala!!??Hm...!?

Zove mene neki dan moja ajmo reć poznanica da odemo sinovima na roditeljski u grad, pa ćemo posli toga popit kavu negdi, a meni se ne ide. Žena je ok i možemo uvik popit kavu kad se sretnemo. Za kućne posjete nisam baš. Iz svoje kuće u tuđu kuću, nije mi to baš...radije sam za u kafić. I tako nisam otišla jer mi se neda ić u grad samo zbog roditeljskog na kojem razrednica priča uru vrimena i ne kaže ništa konkretno i još ti kaže kako je roditeljski sazvala jer mora...zbog zakona.

Zove za par dana opet jedna moja ajmo reć poznanica isto žena ok. Isto tako možemo uvik drmnit nešto kad se sretnemo onako slučajno. Zove da dođem na prezentaciju Zeptera. AJoj...Rekla sam joj da to nevolim, al ono baš ne volim. Silom hoće da ti uguraju teću od 500 eura, tavu od 400 eura i gratis nože. Ako nećeš uzeti ništa onda te gledaju onako s visoka i samo šta te ne šutnu nogon u guzicu i kažu koji si ti k...došla kad neš našu teću i gratis nože. I tako naravno nisam otišla.

 Zovu me na komin da peku peku i da mi je muž reka da moran doć tj. nemoj da ne dođeš. I dođem ja, a ne volim komin.Društvance malo mlađe, mješovito. pričamo, zezamo se do određenog doba. A onda počimlju seoske priče od prije 200 godina, a ja to ne volim... Odem kući operem se i legnem u krevet, al nikako se oslobodit onog mirisa dima. I pitam se šta je meni ovo trebalo?

Zove moja prija da dođem na kofi jer se nismo dugo vidile i imamo masu tema za obradit. I odem ja na kofi ispričamo se nas dvi do besvijesti, obradimo sve teme, popijemo i kofi i cedevitu i popušimo po kutije cigara. Dođem kući s glavoboljom koja potraje još par dana. I, opet se pitam šta je meni ovo trebalo?

I, tako dođem do zaključka da sam ja skroz nedruštveno biće. Da sam u svom nekom filmu i da se ne osjećam dobro kad je gomila ljudi oko mene. Jesam li uvijek takva bila ili sam s godinama to postepeno postala!!?? Hmm....      

 Ovo su sličice iz mog cvijetnjaka i povrtnjaka.

Pome i paprike nisu u stakleniku

već rastu pod vedrim nebom.

I nisu pod uticajem morskog zraka jer ovo
je iza brda točnije iza Mosora!

Bazen koji se vidi u pozadini ruža nije moj već
susjedov i susjedi se još točaju u njemu!

Onda, koje je ovo godišnje doba!?
Ma, koje je da je meni odgovara.
Kad bi barem čitavu godinu bilo ovakvo vrime!

Prodajem domaći krompir! Dostava na kućnu adresu!

Cijena samo 4 kune!

A, ljudi moji, recesija je, kriza je!

 Tako sam i ja od solidne poduzetnice spala na prodaju krompira preko interneta!

 U moru  mojih bezveznih i neprofitabilnih poslova, evo još jednog!